Untitled Serbia 001

-Keš ili kartica?!

-Koliki je račun?

- Veliki. Šalim se.. 520.

- Onda keš. Ili ne.. Ne, ne, ne... Nemam... kartica.

- Visa, maestro, dina?

- Visa.

- Ukucajte vaš pin kod.

- Gde?

- Ovde. Nakon ukucavanja, pritisnite zeleno dugme. Evo, ovo ovde.

- E l sad dobro?

- Da.

- Hvala Vam lepo, prijatno.

- Molim Vas, sačekajte, da prođe uplata.

- Ne razumem.

- Moram da dobijem izveštaj da je izvršeno plaćanje, a vi da dobijete račun.

- Do kada se to čeka?

- Evo, gotovo je. Ne plaćate baš često karticom?!

- Retko. Baš retko.

- Vidi se. Izvolite Zorane.

- Izvinite, da li se znamo.

- Ne. Piše Vaše ime na kartici. Zoran.

- Gde?

- Evo ovde.

- A, to.. To nije moje ime. Ovo čak i nije moja kartica.

- Izvinite.

- Nema šta. Kako ste mogli da znate?! Lik Vam daje karticu na kojoj stoji ime, koje bi trebalo da je njegovo.. E, pa nije.. Zoran je moj pokojni burazer. Msm imao je nešto love na kartici, a umro je skoro. Pre sedam dana. Sada smo u procesu zatvaranja svih njegovih računa i da ne smaram.

- Izvinite, još jednom. Stvarno mi je neugodno. Nisam ni primetila tu crninu.

- A ovo?! Ma, opušteno. Ne forsiram crno. Zoran to ne bi voleo. E, da.. Imate li cigarete?!

- Da, prodajemo i cigarete.

- Daćete mi jedne.

- Koje?

- Po Vašem izboru. Ja sam nepušač.

- Pa, kako uzimate cigarete onda.

- Zoran je voleo da zapali. Sad baš idem na groblje, zato sam i uzeo čokoladicu. Znate kako kažu valja na grob odneti sve što pokojnik voli.

- Da. Da, naravno. Evo... Evo Vam ove. Ove mladi sve češće koriste. Mislim, jes da su nešto jeftinije...

- Hahah..Razumem samo, Zoran i nije bio mlad..

- Pa, mislila sam.. Zbog kartice.. To je studentski račun.. I ja imam istu karticu..

- Ne.. Otvorio je on to, studirao je, kao neku geografiju ali... Ma, znate..

- Izvinite još jednom. Stvarno se osećam glupo..

- Ma, kažem Vam.. Nemate zbog čega.. Hvala Vam..

- Da.

- Ne, mislio sam da ćete mi reći Vaše ime..

- A to.. Ljiljana. Mislim, na kartici piše Dejana, ali Dea danas slavi, a ja sam obukla njenu uniformu..

- Kao Zoran i ja..

- Ju, gospode, pomerite se s mesta!

- Izvinite, malo grublji humor.

- Ma, hajde molim Vas. Sa tim se stvarima ne šali.

- Izvinite!

- Ne, izvinite Vi! Malo sam preterala.

-Pa, i ja sam preterao. Ne. Ne dozvolite.. Dozvolite da se iskupim. Evo, plaćam piće!

- Sada?!

- Ma, ne sada.. Evo.. Popodne? Može?! Nađemo se ovde oko 18h? Može?!

- Jao... Pa, ne bih sad da vas ometam.. A i idete sa groblja, pa sad da pijemo piće..

- Kog groblja? A, groblja.. Ma, Zoran bi bio srećan da odem na piće sa tako finom devojkom. Zoran je voleo devojke.

- Ako bi on to voleo...

- Da znate da bi voleo.

- Onda dobro! Danas u 18h.

- Danas u 18h! Hvala Vam Ljiljo!

- E, čekajte.. hoćete sveću?

- Sveću?!

- Pa, kako ćete na groblje bez sveće?!

- Da. Sveću.. Pa, koju bi ste mi preporučili?

- Evo... Evo ovu.. Ona je 250 dinara, ali je od čistog voska. Osveštana!

- Osveštana u kiosku?

- Ne u crkvenoj radionici za izradu sveća. Mi smo samo prodajno mesto. Evo, ovde imate i nalepnicu..

- Pa, dajte i tu sveću..

- To bi bilo 500 dinara. Sveća + cigare 500.

- Pa, vi rekoste da su to najjeftinije.

- Jesu, jesu.. Samo su 250 dinara.

- Lepo, ojadi me Zoran.

- Nemojte tako..

- Dejan.

- Molim?

- Dejan se zovem. Izvolite karticu.

- Drago mi je Dejane, ja sam Ljiljana!

- Znam! Rekli ste mi to. Dajte mi to za pin!

- Brzo učite!

- Šta ćete, brzo i živimo!

- Hvala Vam Dejane! Pijatno! Vidimo se!

- Da, vidimo se Ljiljana! (odlazi; odmiče par koraka od trafike vadi telefon iz spoljašnjeg džepa svog kožnjaka; poziva nekoga, naslanja telefon na rame, vadi ZEBRA šibice iz gornjeg, levog, spoljašnjeg džepa)

-Halo! E, Zoćo, Dejan je. Jeste skinuo sam ti 1000 dinara sa kartice, sve ću ti objasniti. Da. Na trafici. Nemaš pojma kol'ko sam zagoreo i šta bi zbog seksa uradio. Da sa radnicom u trafici. Ne seri. Uzeo sam pljuge. I sveću. Kako kakvu sveću?! E l ti slušaš mene?