MARKO RIBIĆ

U mirnom šumarku na obodu grada živeo je kralj sa svojom porodicom. Živeo je u nečemu, što se dvorcem ne može nazvati, a ni običnom kućom. Reći ćemo samo da je imao dovoljno sanitarnih prostorija u tom objektu i da se pred istim nikada nije stvarala gužva. Nekako, kralj je smatrao da je gužva ispred klonje sirotinjski čin, a svi znamo gde car i kralj idu peške i prosto ne ide da se kaže: ,,Idem tamo gde car i kralj čekaju u redu, jer su krenuli peške!". Je l' da?!

Taj neki kralj, sa oboda šume, imao je problem sa vlastitom kćerkom.

Beše ona, naizgled, razmažena klinka, očiju boje konjaka, duge, crne (reklo bi se retke) kose uvek vezane u rep. Najčešće je nosila jednobojne trenerke i patike od onog savitljivog đona, kakve najčešće imaju dugoprugaši. Furala je taj stil ,,geto atletičarke". Neki kažu da je bila uspešna u tome. U toj svojoj anarhističkoj pojavi. Njen ćale se ložio na neku skuplju varijantu. Siva odela sa teget kravatama koje na sebi imaju izukrštane linije. Na reveru mali porodični amblem. Dva ždrala sa ukrštenim vratovima, iznad čijih glava promalja se Sunce, a ždralovi sede na gnezdu sačinjenom od mačeva. Epski rever, ako mene pitate. Njen ćale je bio moderan monarh. Imao je ideju da se princezina pojava oplemeni sa zlatovezom amblema na svakom gornjem delu njenih trenerki. Ona je to odbila tvrdeći da nije treperka već ,,nezavisno mlado biće". I on je to sa negodovanjem primio. Nije voleo baš da se pojavljuje u javnosti s njom, ali pošto druge dece trenutno nema, morao je. Ona je bila mudra devojka, koja je to znala i iz nekog adolescentskog bunta namerno je to radila. Svi su to znali.

I njena majka, sa kojom je imala, čini se, lošiji odnos nego sa ocem. Nikada njih dve nisu razgovarale o momcima, niti o školi, o prvoj mesntruaciji, o kvalitetu odeće, o krečenju sobe, o ,,kada se vraćaš i gde ideš" temama. Nikada. Ona je uvek bila samo kraljeva žena, a princeza kraljeva kćerka. U jednom blogu, princess  je napisala da je ona ,,kraljevsko kopile, koje je na svet doneo ćale iz sheme sa konobarciom iz bifea obližnjeg fudbalskog kluba".

Do danas ta informacija nije potvrđena. Mada je publikovana u nekim krš dnevnim listovima i nekim govnjivim tabloidima. Fini su to bili naslovi:

,,Neurotična kraljevska kći kenja po internetu!"

,,SKADNAL: Priznala je ono od čega će vam se zalediti krv u žilama!"

,,KRALJEVSKA PORODICA U SUZAMA: Glasine su tačne!".

Stvarno je bila skandal majstor.

​

Na svim dostupnim OnLine fotkama princeza je uvek bliže ćaletu. Naravno u nekom svom fazonu. Na jednoj fotki, neki bilateralni sastanak sa bratskom joj prorodicom, imala je crni Nike kačket. Mnogo je kul lik ta princeza. 

​

Jednom je letovala u Argentini. Nikome nije objasnila zašto. Kada je obavestila guvenantu da ide rekla je samo ,,da je argentinska teletina mnogo bolja od naše". Naravno da je guvernanata to prenela kraljici. Kraljica je rekla da je to bio očekivano od  nje. Princeza na to ništa nije odgovorila. Samo je povukla duuug dim iz njene elektronske cigarete u obliku pande, uzela jedan peškir iz ormara i stari bakin broš. Vratila se nakon 15 dana sa jakom infekcijom pupka. Porodica je za javnost tih dana bila nedostupna. 

​

Kao mala volela je balet, fanki i one kisele gumene bombone. Kada je porasla, često je  uz dobar dzok sadistički grickala jednu kisleu gumenu bombonu. Defragmentisla bi je u ustima i uz dobar cim izbacivala ostatke bombone i dima. Bio je to kiseo dim. Baš kao i njen život.

​

Nije volela nakit. Od nakita, korisitla je stari bakin broš, uvek vešto zakačen za učkur trenrke. Broš je bio u obliku žabe, a na mestu očiju nalazila su se dva malecna rubina. Baš je gotivila taj broš. 

Završila je englesku školu i na proslavi mature imala je predivan triko teget boje i taj broš. I zelene starke. Imala je pismo tašnu, 2 kondoma, svetlo zeleni Orbit i upaljač. Onaj obični. Najobičniji.

Da ste je tada videli u gradu nikada ne biste rekli da je to princeza, kćerka onog kralja. Ne biste sigurno. Mirisala je kao i svaka druga devojka njenih godina, šetala bi isto kao i svaka druga devojka, ljubila se kao ni jedna devojka..

Naješće bi jela  neku čudnu kinesku hranu, koja je više ličila na pomije nego na obrok. ,,Ona je to što jede", govorila bi. ,,To i sok od breskve", govorio bih...

Od poslednje zajedničke pijanke prošlo je tačno 17 meseci.  Sve se desilo brzo. Sve je prošlo brzo. Izgleda da psolednjih 17 meseci živim reč brzo. Ona je jednostavno poletela. U plavoj suknji do kolena, sa belom majicom na bretele i belim starkama. Cele večeri mi je pričala da je ovo veče posebno. ,,Klinka sada fura suknju!"

Negde oko ponoći, donela mi je čašu vode. Sa dosta leda, podrazumeva se. Ona je sela na moje levo koleno i rekla mi tako toplo i nežno: ,,Upišah se živa! Znaš kolika je gužva ispred klonje."

,,Znam. To je normalno u mom svetu."

,,Ne raumem?!"

,,Pišaj iza!"

,,I hoću!"

I htela je. 

Ja sam otišao do njenih da joj to saopštim. Bilo je to dugo veče, Duže nego što bi ona volela. Mislim, koliko se sećam, da smo poslednjih deset minuta sedeli u prijemnom salonu i ćutali. Njeni roditelji i ja. Slušajući ih, brzo sam shvatio da ne mislimo isto. Keva je rekla kako je to očekivala od nje, otac je gladio onu hipstersku bradicu. Čovek od 50 godina životnog staža bez reči - to je ta poza. Hashtag ,,samoća". Krenuo sam ka klonji, kako bih se umio. Pred vratima mi je stigla poruka: ,,Drkadzijo, sada vidiš kako je kada nema gužve!" Okrenuo sam se ka prozoru. Sedela je na krovu auta.

,,Imaš sošku?"

,,Imam."

,,Iskači!"

Iskočio sam. 17 meseci kasnije, ovde je kul. Nezavisni smo. Blizu smo. Leti nam je toplo, zimi nam je mlako. Jesen je lepa, proleće je slinavo. Đurađ je mali, njemu još ne treba klonja. Mi se sačekujemo. Naizmenično. Da ne bude gužve.